*

 

Knez Andrej A. Gardenin

 

 

 

Ro�en jula 1933. godine. Rus, sa maj�ine strane potomak kneza pukovnika Nikolaja Rajevskog (grof Vronski o kome je pisao Lav Tolstoj u romanu Ana Karenjina). Sa o�eve strane, sinovac grofa Vladimira Ili�a Tolstoja (koji mu je bio i krsni kum), unuka grofa Lava Nikolajevi�a Tolstoja.

Grof Lav Nikolajevi� Tolstoj

           Njegov o�uh, Konstantin Konstantinovi� Eger, prvi profesor scenskog ma�evanja u Srbiji i �ovek koji je diplomirao na najvi�oj vojnoj �koli u Rusiji (Petrogradska Konstantinovska Artiljerijska vojna akademija) je sa maj�ine strane (Nade�da Vasilijevna Lisenko) bio plemi�kog porekla a otac mu je bio ne samo plemi� ve� i general-lajtenant ruske Carske vojske.

            Georgij Jurij Pavlovi� LOBA�EVSKI (legenda i osniva� srpskog stripa) je knezu Andreju Gardeninu bio kum. Andrej Gardenin je danas te�a grofa Vladimira Ili�a Tolstoja, direktora kompleksa �Tolstojevih� u Jasnoj Poljani (300 kilometara od Moskve).

 

Privilegija o plemi�kom poreklu porodice Gardenin dodeljena od strane ruskog cara 1867. godine.

                                 

 

Grb porodice Gardenin. Kruna sa pet vrhova oznaka kne�evskog porekla i pe�atni prsten porodice.

Porodi�ni pe�at kneza Andreja A. Gardenina, razno ordenje porodice (dole) orden sv. Ane II reda

koga je dobio Vasilij Vasiljevi� Rajevski - deda Andreja A. Gardenina.

 

            Jedan je od osniva�a ma�evala�kog kluba Crvena Zvezda i za�etnik kaskaderskog pokreta u Jugoslaviji. Prvi je hroni�ar ma�evala�kog sporta u Srbiji i saradnik gotovo svih sportskih �asopisa. Po profesiji je bio fizioterapeut. Tokom dugogodi�njeg rada je dobio 39 sportskih, javnih i dru�tvenih priznanja, Orden rada, medalju Me�unarodnog olimpijskog komiteta , Nagradu Ministarstva inostranih poslova Rusije...

           U okviru aktivnosti u Ambasadi Ruske federacije u Beogradu, Arhiva Ruske federacije i Ruskog fonda kulture sara�uje sa mnogim poznatim ljudima: Valentina Vladimirovna Tere�kova (prva �ena kosmonaut na svetu i jedina �ena sa generalskim �inom na svetu), Nikita Sergejevi� Mihalkov...

knez Andrej Gardenin, njegov sin i Nikita Mihalkov

knez Andrej Gardenin i Valentina Tere�kova (prva �ena astronaut koja je 1963. godine u Vastoku-6 obletela zemlju 48 puta)

Gost predsednika Ruske federacije Vladimira Putina

  

 Ilustrovana politika 1.1.1991.

 

 

knez Andrej A Gardeninom o kne�evskoj porodici Gardenin i

majci kneginji Milici Vasiljevnoj Rajevski Eger

 

                

               Pravu pri�u o toj ruskoj nesre�i u belom svetu, posle oktobarske tragedije, jo� niko nije napisao. Ovo je samo reportersko  podse�anje, po�tovana kneginjo, uz �aj iz samovara i sneg na Karaburmi koji Vam, mo�da, dolazi iz Vladivostoka, kao onda, one ve�eri 1918. kad ste sa mamom Marijom Novikovom i sestricom Tanjom, na saonicama koje je kao vihor vukla ruska trojka, krenuli kroz Sibir, ka jugu, �vrsto uverene da �e te se brzo vratiti. Tako vam je, bar, obe�ao otac, knez Vasilije Rajevski, carski diplomata i pukovnik, korespodent za japanski i kineski na dalekom Istoku. Vi krenule, a on ostao da po�alje poslednji telegram ve� mrtvoj carskoj porodici Romanovih...Imali ste onda 5 godina. Posle dve godine na�li ste se sa ocem u Kragujevcu. Ali tada ste ve� bili srpsko-ruska devoj�ica sa velikom belom ma�nom u kosi  i srpskim naukama u �a�koj torbi, ali sa ruskom du�om i ve�nom vizijom sibirskom, i ruskih stepa i Pu�kinovih stihova u srcu: �Divna sliko, kako si mi mila, ravnica se beli, a mesec je pun...�

               Pri�u pri�a Andrej, moj vr�njak i drugar koga smo zvali Rus, jedini de�ak me�u nama u Beogradu koji je znao i upra�njavao ma�evanje. Jo� da smo znali da je knez, bilo bi ve�e �ege...U to vreme nije dolazio u obzir film bez borbe i ma�evanja, pa po�to bi smo gledali obaveznog popodnevnog �Sirana� ili �La Tur�, Andrej bi nam to sve demonstrirao pomo�u drvenog ma�a imitiraju�i Erola Flina, ili �ana Marea...Svaki ruski de�ak u mom detinjstvu, ili bar svaki drugi, bio je plemenite krvi i sa znanjem francuskog i ma�evanja.

               - Eto sada zna� kako su moji dospeli u Srbiju, kao i hiljade drugih Rusa, kao i milion rasutih po svetu od Vr�ave i Beograda do Ognjene zemlje. Moj deda Vasilije Rajevski, potomak onih Rajevskih iz Tolstojevih romana, �to �u posle objasniti, poliglot, kako rekoh znalac mnogih dalekoisto�nih jezika, bio je u prvo vreme ugledni i omiljeni testera� u Kragujevcu, a uporedo, kao nikada ra�alovani diplomat i carski  pukovnik, bio je vanredni student agronomije i �umarstva na Beogradskom univerzitetu.

      Kneginja Milica Rajevska, sada u 77. godini, �kolovala se zajedno sa sestricom Tanjom, godinu dana mla�om, u rusko-srpskoj gimnaziji, u Kikindi. Uporedo su u�ile balet, muziku, strane jezike, kadril i moderne okretne igre fokstrot i �arlston, uz sticanje manira i mnogih lepih osobina tada�njih uzornih devojaka.

               Kada je maturirala, mlada kneginja sa ve� zanemarenom porodi�nom titulom, dobija, kao talentovana, na�u dr�avnu stipendiju da studira slikarstvo u inostranstvu. Ali ba� u o�i putovanja, zaljubila se u onda ve� vreme�nog biv�eg kapetana ruske carske vojske Aleksandra Gardenina, �oveka sa sa�uvanom carskom poveljom o pravu na plemi�ku titulu po zasluzi jednog pretka iz 18. veka. Imao je, uz to i porodi�ni pe�at i prsten sa dr�avnim grbom i carskom krunom. Ubrzo su se ven�ali u Novom Be�eju 1931, a kum im je bio Jurij Loba�ev, tako�e ruski emigrant, u to vreme ve� poznati ilustrator �Politike� i crta� stripova, pa otuda, valjda po na�ki nazvan �oka Strip.

Milica Rajevska i Aleksandar Gardenin, biv�i carski kapetan, a tada privatni �inovnik, dobijaju 1933. sina Andreja, koji nam danas i pri�a ovu pri�u. Ali, i pored svega, svih carskih i grofovskih titula i sre�nog porodi�nog ishoda, grofica Milica, shodno valjda tipi�noj neobi�nosti ruskih emigrantkinja plave krvi, iznenada podnosi tu�bu za razvod braka. Proces je dugo trajao, a okon�an je �krivicom tu�ilje�, kako pi�e u presudi, bez nekog naro�itog razloga, ali uz sasvim neobi�nu, mada tipi�nu izjavu tipi�ne ruske grofice. Na pitanje sudije da li je volela mu�a, odgovorikla je: �Ne se�am se ta�no...�

               - Bio je to ta�no razvod bez razloga, ili ko zna zbog �ega, nikada to nisam ta�no razmrsio � ka�e Andrej. � Ruska posla. Da se vratimo sada Tolstoju i porodici Rajevski. U �Ratu i miru� artiljerija pukovnika Rajevskog 1812. na Borodinskom polju  �estoko tu�e Napoleonove grenadire, �to je dramati�no prikazano i na jednoj uljanoj slici koja se i danas �uva u Muzeju borodinske bitke u Moskvi. Taj Tolstojev pukovnik Rajevski je pradeda mog dede, Vasilija. Unuk njegovog ro�enog brata je potpukovnik Nikolaj Rajevski, nesre�ni ljubavnik Ane Karenjine, u romanu nazvan Vronski, kojeg Tolstoj, svojom imaginacijom, ��alje� na Balkan, kao dobrovoljca u rat za �ast i slobodu jednog malog, hrabrog slovenskog naroda. Tada u srpskoj vojsci potpukovnik Rajevski biva oven�an slavom hrabrog ratnika, palog za slobodu Srbije.

               Sa potpukovnikom Rajevskim, koji je poginuo na srpskom boji�tu kod Aleksinca, gasi se njegova grana loze Rajevskih jer on nije imao potomaka. Ali grofica Milica svakako pripada toj lozi, samo po stri�evoj grani porodice svoga oca Vasilija Rajevskog. Posle razvoda grofica Milica sa sinom Andrejom, majkom groficom Maricom i sestrom groficom Tanjom �ivi u Beogradu. Tanja zavr�ava fakultet, biolo�ke nauke, a baka, vrlo obrazovana Ruskinja, radi kao �inovnica. Na�a grofica Milica govori 4 jezika, kao valjda i svaka druga ruska emigrantkinja. Sin Andrej ide u �kolu, dru�i se sa srpskom decom i valjda je i dan-danas, jedini izdanak ove ruske porodice koji nepogre�ivo govori spski jezik, za razliku od majke i tetke Tanje koji svaku re� na bilo kojem jeziku izgovaraju na ruski na�in. Kao i svi stariji Rusi sveta.

               Do rata su lepo �iveli, a onda kao i ostali pogorelci. Moj otac Aleksandar Gardenin, kao te�ko uvre�eni emigrant, bio je, sasvim razumljivo, ozloje�eni antikomunist. Kao takav sa izvesnim brojem Rusa emigranata prilazi takozvanom �Ruskom korpusu� za vreme okupacije, za borbu protiv komunizma. Mojoj majci, iako je bila razvedena to te�ko pada, kao i meni, de�aku koji se nije ose�ao emigrantom. Bio sam mali patriota kao i svi de�aci u Beogradu. Te�ko smo �iveli. Pred kraj rata moj otac dolazi iz �Korpusa� u Beograd da nas obavesti o �dolasku Rusa� i da be�imo. Kao pripadnik vlasti naredio nam je da se spakujemo. Ni govora, rekla je moja majka. Jo� jednu emigraciju ne bi pre�ivela. Zato smo pobegli u Mali Mokri Lug, kod nekih na�ih seljaka i tamo sa�ekali i Ruse i partizane. Nije nam se ni�ta dogodilo...A moj otaj Aleksndar Gardenin je pobegao prvo u Austriju a zatim u Nema�ku, a onda preko svojih starih Ruskih veza, u Ameriku. Posle smo se dopisivali i vi�ali, dok nije umro. Maj�in otac, moj deda knez Vasilije Rajevski bio je �umarski in�enjer u Trebinju. Kad su usta�e htele da ga ubiju 1944, Dubrov�ani su mu pomogli da pobegne i pe�ice stigne u Beograd. Nekoliko godina kasnije ga je usmrtio trolejbus na pe�a�kom prelazu kod bioskopa �Zvezda�.

               Moja majka kneginja Milica udaje se ponovo 1946. Tako�e za Rusa, udovca, Konstantina Egera, tako�e emigranta, biv�eg potpukovnika carske ruske vojske, divnog �oveka, ali ja ga nisam voleo zbog njegovog vojni�kog drila koji je na meni primenjivao. Bio sam tada gimnazijalac, odu�evljeni omladinac novog vremena, kao i mnogi drugi. Taj moj o�uh, bio je izme�u ostalog i diplomirani profesor sportskog ma�evanja i biv�i �ampion Jugoslavije. Diplomirao je ma�evanje na �uvenoj beogradskoj �koli kneza Ivana Maksutova i bio je drugi osniva� ma�evala�kog kluba �Crvena zvezda�.

 

 

Ruski emigranti na ma�evala�kom takmi�enju u Beogradu oko 1920.godine

 

               Tako sam i ja postao ma�evalac, takmi�ar i reprezentativac, ali dugo kao Rus bez paso�a i prava da putujem u inostranstvo. Takva su vremena bila, naro�ito posle 1948. Moj o�uh Konstantin Eger  bio je profesor  i �ef katedre na beogradskoj Pozori�noj akademiji godinama. Majka je kao poliglot, stekla lepu karijeru �efa inostranog odeljenja u preduze�u �Hempo�, gde je i penzionisana.

               Eto, po�tovana kneginjo, ispri�ah ovo koliko sam umeo, uz pomo� va�eg sina Andreja. Nadam se da mi ne�ete zameriti �to �e tekst upu�en Vama pro�itati i mnogi drugi. Ako sam �togod propustio da ispri�am ili �ta suvi�no izrekao, molim za izvinjenje. Sneg lako pokriva tragove, ali ne i se�anja.

 

 

 S po�tovanjem, Va� odani Predrag Aleksijevi�, novinar

 

Ilustrovana politika 1.1.1991.