Александар Станковић (Београд, 15. јул.1962) теоретичар и историчар мачевања, књижевник, учитељ и професор класичног („историјског“), сценског и спортског мачевања. Члан Удружења књижевника Србије, Удружења драмских писаца Србије, Удружења филмских и телевизијских уметничких сарадника Србије, стручни сарадник Факултета за физичку културу, Народног музеја у Београду, Етнографског музеја у Београду, Музеја позоришне уметности Србије, Међународне културне мреже Библиотека српске културе „Растко”, Италијанског института за културу и Руског научног института.
Биографија
Основну и средњу (Пета београдска гимназија) школу завршио у Београду. Студирао Природно-математички факултет у Београду. Звања инструктора, тренера и учитеља спортског мачевања стекао у Београду (Мачевалачки савез Југославије), а звање мајстора и професора мачевања у Атини (париска Интернационална мачевалачка академија - L’Academie internationale D’Escrime – AIE). Спортским мачевањем се почео бавити1978. године у МК „Црвена Звезда“ у Београду у коме је тренирао и такмичио се 18 година. Тренирао и асистирао у раду код Војчеховског (Wojciechowski) и Чајковског (Czajkowski) – пољских тренера мачевања светског гласа. У периоду 1998-2000. године вршио је функцију члана стручног савета Мачевалачког савеза Југославије, а 2001. године стиче услове за звање тренера савезног ранга Мачевалачког савеза Југославије (био је тренер сениорима МК „Свети Ђорђе“ освајачима златних, бронзаних и сребрних медаље на првенствима Србије и СР Југославије појединачно и екипно).
Први је (1997) на простору Балкана покренуо активности везане за реафирмацију концепта историјског мачевања оснивајући Школу мачевања „Свети Ђорђе“ (Дом омладине Београда). Она ће у периоду 2003-2012. године по броју чланова (240) и програмима (технике свих епоха) прерасти у највећу школу историјског-класичног мачевања у Европи. Осим у Школи мачевања „Свети Ђорђе“ у којој је часове држао 17 година часове мачевања је држао и у „Официрском мачевалачком клубу“ (Централни дом војске Србије у Београду) 13 година, Војној академији у Београду (4 године), „Удружењу за позоришно и историјско мачевање“ у Београду (7 година) као и члановима дипломатског кора Швајцарске, Јапана, САД, Велике Британије, Руске федерације и Италије (3 године). Часове сценског мачевања је држао на Академији уметности „БК“ (3 године), у Renaissance Association „Raguseum“ - Дубровник (5 година) и „Центру за драмски одгој БИХ – Мостар (2 године).
У периоду од 2010 - 2017. год. утемељује теорију и праксу новог приступа европском мачевању, а у форми мачевања као некомпетитивне Martial Art борилачке уметности (Opera Nova II). Ужа специјалност: класично мачевање пешадијском сабљом.
У јуну 2018. године се повлачи из активног рада у Школи мачевања „Свети Ђорђе“ и „Удружењу за позоришно и историјско мачевање“ препуштајући делатности својим наследницима (Петар Вуковић, Андреј Кубичек и Предраг Агатоновић).
Живи у Београду, бави се теоријом уметности сценске борбе и есеистиком, организује изложбе збирке историјских мачева, држи предавања из области класичног и сценског мачевања, индивидуалне часове мачевања и припреме позоришних и филмских глумаца за сценске борбе. Није био и није члан странака или партија.
Активности на новим концептима
Након периода бављења олимпијским спортским мачевањем током (1978-1997) којег постиже врхунске такмичарске резултате интересовање усмерава ка изворном бојевом мачевању (класично-историјско мачевање). Овај пионирски рад (први турнир у мачевању рапиром и дворучним мачем је организовао у Београду 15.03.2002) на простору Балкана, али и шире, је био праћен истраживањем и публиковањем грађе везане за историју и технику класичног (бојевог) војног и цивилног мачевања на тлу Србије, али и израдом и имплементацијом потпуно нове врсте мачевалачке опреме различите од стандардне спортске (аутентични мачеви прошлих епоха: рапири, шпаде, даге, једноипоручни, дворучни...мачеви).
Током 2010. године напушта концепт мачевања као компетитивне бојеве вештине и утемељује теорију, принципе и практикум мачевања (примењивог и на друге борилачке вештине) као некомпетитивне борилачке уметности. У том (у свету новом) приступу европском мачевању циљ није победа и престиж у убилачкој или такмичарској борби већ вештина сама као форма телесно-духовне културе - Martial Art мачевање. Након тога (2018) рад фокусира на сценско мачевање и пионирску активност везану за истраживање историје сценске борбе на тлу Србије и Европе, али и критику владајућих антиуметничких трендова у савременој сценској борби промовишући мачевање у позоришту и на филму у форми уметности сценског мачевања и уметности сценске борбе.
Књиге
У едицији „Рапир“ („Највећа ауторска библиотека о мачевању на свету“ – Зоран Стефановић, Пројекат „Растко“) издао је 20 књига од којих је најзначајнија енциклопедија Класично мачевање – за сада најсвеобухватнија и најобимнија књига о техникама европског бојевог мачевања на свету (преко 1600 страна и 6200 илустрација). КЊИГЕ
Позоришни пројекти
Као кореограф, извођач и мајстор сценског мачевања радио на представама:
- „Богојављенска ноћ“ - Шекспир (Ужичко позориште)
- „Хамлет“ – Шекспир (Народно позориште у Београду)
- „Комедија забуне“ – Шекспир (Народно позориште у Београду)
- „Три мускетара“ – Александар Дима (Позориште „Бошко Буха“)
- „Амсфелд" – Битеф Театар
- Мачевалачке кореографије и борбе на острву Св.Стефан поводом
отварања Првенства света у шаху Фишер-Спаски
- Историјски фестивал у Дубровнику (три пута)
- Кореографије за сценске борбе на броду дубровачка „Карака“...
Филмски пројекти
Као кореограф и мајстор сценског мачевања учествовао у снимању филмова:
- „La porta belle 7 stelle“ – Pasqualle Pozzessere
- Дубровачки дугометражни документарни филм о Марину Држићу
„Од тартаре до уроте“
- Гаргантуа Филмс – филм „Буди бог с нама“ – Слободан Шијан
филм „Бод“ – Душан Поповић;
- Серија „Сумпор“ (по роману Последњи грех: случај госпође
Марковићке) – Милорад Милинковић и Драгољуб Стојковић
- Рекламни спотови од којих је најпознатији за компанију „Cepter“
- Део сценарија борби за филм „Казанова“...
Награде
Медаља за допринос култури - Руски научни институт
Медаља за изузетност – Национална гарда државе Охајо (Ohio National Guard)
Да би неки учитељ мачевања утемељио једну школу није довољно само да сваки део своје
вештине ужари и искује у сопственом стилу.
Потребно је и да тај стил уплете и са свиме што није мачевање.
Тек кад се тако настала целина, која је стил вештине, али и једна слика света која је постала
особени стил живота и дух постојања,
утемељена је једна Школа мачевања.