....
 |
|
ШКОЛА МАЧЕВАЊА "СВЕТИ ЂОРЂЕ" |
| www.macevanje.org |
STEVAN TODOROVIĆ
Tekst preuzet iz knjige
»Viteško, dvorsko i građansko mačevanje u Beogradu 1403–1940
(Aleksandar Stanković)
Stevan Todorović početkom XIX veka
Stvaralac univerzalnog duha i gorostasna intelektualna figura čije je pionirsko delo ugrađeno u gotovo sve oblasti Srpske kulture 19. veka. Stevan Todorović će 1857. godine osnivajući “Prvo srpsko društvo za gimnastiku i borenje (mačevanje)” Beogradu doneti titulu prvog od svih slovenskih gradova koje ima gimnastičko društvo.
Stevan Todorović je rođen u Novom Sadu 1832. godine. Kao đak gimnazije u Segedinu bio je đak prvog srpskog školovanog učitelja mačevanja Đorđa Markovića Kodera. Tada je zavoleo je mačevalačku veštinu i njom se aktivno bavio gotovo sve do smrti. Studirao je slikarstvo u Beču i Minhenu, gde se aktivno bavio i mačevanjem. Pored slikarstva kojim se dosledno bavio više od pola veka poznati srpski slikar Stevan Todorović (1832-1925) je ostavio u srpskoj kulturnoj sredini zapažene tragove i u mnogim poljima vaspitnog i prosvetnog rada. Svestrano obrazovan i višestruko obdaren on je podjednako revnosno službovao kao profesor gimnazije, vodio slikarsku, vajarsku i gimnastičku školu, rukovao mačevalačkom sekcijom. Bio je pokretač izgradnje Srpskog narodnog pozorišta, oprobao se kao glumac, reditelj i dekorater.
U Novom Sadu 1855. godine u prostorijama velike gimnazije sa Jovanom Đorđevićem, dr. Đorđem Natoševićem i Jovanom Gavrilovićem utemeljuje mačevalački pokret u ovom gradu. U saradnji sa Kornelijem Stankovićem, on je priredio prve vokalne koncerte u Srbiji pokazavši pri tome svoju razvijenu muzičku kulturu.
U neku ruku on je bio prvi srpski genije u pravom renesansnom smislu te reči. "Nestor naše slikarske umetnosti, osnivač prvog srpskog Narodnog pozorišta, Pevačkog društva, Sokolstva..., nema kulturne ustanove kojoj Steva Todorović nije udario kamen temeljac, pa se s pravom može reći da je on otac našeg kulturnog života.";»Stožer društvenog života u Srbiji druge polovine XIX veka, tačnije dušepopečitelj i džanbaba elite napredne srpske mladeži, od kraja pedesetih do kraja sedamdesetih godina,Todorović je, nema spora, izrastao u gorostanu figuru istorije novije srpske kulture. Gotovo da nema oblasti društvenog života kod Srba, posebno u Kneževini i Kraljevini Srbiji, u čijim temeljima ili čijem preporodu i naglom napretku nisu ugrađeni njegovo delo i plodotvorno delovanje, najčešče njegovi pionirski poduhvati.« Nikola Kusovac
Naime, šezdesetih godina XIX veka, okupljajući sinove viđenijih Beograđana, Steva je osnovao prvu slikarsku školu u Srbiji. Pored crtanja učenici su u ovoj školi dobijali i znanja iz muzike, književnosti i estetike a organizovani su i časovi telesnog vežbanja i mačevanja. Škola se nalazila na Kosančićevom vencu br.2 u kući slikara Milije Markovića-Raspopa. Na tom mestu je bila kasnije Narodna biblioteka, koja je izgorela u bombardovanju 1941. godine. Danas se tu nalazi ograđeni spomenički kompleks ruševina. Ova škola je, na žalost, ubrzo prestala sa radom ali je on video veliko zanimanje jedne grupe učenika za gimnastiku i mačevanje. S tim u vezi jedan od prvih članova škole o Stevi Todoroviću je napisao za bečki časopis »Srpska zora« sledeće: »Poznavali smo ga pre kao pevača, nego kao slikara. Ali, kada smo se mi đaci skupili oko njega manje smo navaljivali da učimo crtanje, a više pevanje, gimnastiku, borenje i glumljenje«. Iz ovog razloga je u leto 1857. godine Steva Todorović osnovao »Prvo srpsko društva za gimnastiku i borenje«.*
*O veličini pionirskog poduhvata i kulturnom značaju ove škole u zaostaloj Srbiji govori i podatak da je u Beogradu tog vremena još uvek bilo karavana sa kamilama. Tako je 1854. godine u Beograd došao karavan sa »553 velike i 105 malih kamila, natovarenih duvanom« koje su pasle travu kraj Bare Venecije (današnja glavna železnička stanica).
Novoosnovano »Prvo srpsko društvo za gimnastiku i borenje« dobivši za svoj rad odobrenje od vlasti okupilo je u početku 16 omladinaca. Među tim prvim članovima su se nalazili i mnogi mačevaoci i gimnastičari koji će kasnije zauzimati visoke položaje u političkom, državnom i društvenom životu Srbije. Tu su bili Ljubomir Kaljević, Milan Kujundžić, Čeda Mijatović, Andra Nikolić i Vladan Đorđević koje će 18 godina kasnije i sam biti inicijator osnivanja »Prvog beogradskog društva za gimnastiku i borenje«. Prvi časovi mačevanja su u okviru novoosnovanog društva držani u jednoj vežbaonici Liceja, zatim u stanu Steve Todorovića, a onda u šupi Save Spahije koja se nalazila u blizini Saborne crkve, na mestu gde se danas nalazi osmogodišnja škola »Kralj Petar I«.
Stevan Todorović – Prvo srpsko društvo za gimnastiku i borenje
Potrebne rekvizite je Steva nabavio o svom trošku. U okviru, inače ovog prvog sportskog društva u Srbiji, se aktivno odžava škola fehtovanja ili borenja, kako su mačevanje u to vreme nazivali.
Spomen tabla na OŠ »Kralj Petar I
Stevan Todorović je u radu imao niz teškoća zbog konzervativnih shvatanja sredine o telesnom vaspitanju, pa je zbog toga došao i u sukob sa roditeljima nekih vežbača. Oni su ga čak jednom prilikom tužili policiji da je zaveo "takvu igru gde deca mogu slomiti noge ili ruke". Nakon tužbe roditelja policiji Steva Todorović je dobio akt sa sledećom sadržinom: »...Na tužbu roditelja da zavodite takvu igru u kojoj deca mogu slomiti noge i ruke, zabranjuje vam se dalji rad...« Stevi Todoroviću i njegovim učenicima nije bilo lako. No, jedna srećna okolnost i ovde je odigrala važnu ulogu. Među Stevinim učenicima nalazio se i sin tadašnjeg ministra prosvete Koste Nikolajevića. Steva Todorović odluči da to iskoristi. Sutradan po prijemu zabrane od policije, Steva se obratio ministru Nikolajeviću a već drugog dana dobio je akt u kome je stajalo: »...Molimo vas da nastavite rad telesnog vežbanja na korist podmlatka...« Tako je društvo nastavilo sa upražnjavanjem borenja i gimnastike sve do 1860. godine kada je prešlo u prostorije tadašnjeg »turskog hana«. U vreme preseljenja Steva je imao 80 učenika koji su se bavili uporedo i slikarstvom i vajarstvom, književnošću, besedništvom, lepim ponašanjem, gimnastikom i mačevanjem. No, i pored ovakvih teškoća, broj učenika u Todorovićevoj školi gimnastike i mačevanja stalno se povećavao. Radi toga javila se potreba za većim prostorijama, koje je Todorović našao u zgradi "Turskog hana", koja se nalazila na mestu gde je danas restoran "Stambol kapija" /Vasina ulica/.
Zgrada turskog hana u kojoj je Stevan Todorović imao školu mačevanja.
Vasina ulica, mesto na kome je Stevan Todorović u »Turskom hanu« imao školu mačevanja 1860. godine.
Tu se preselila ne samo škola slikanja već i vežbaonica gimnastike i mačevanja. U novim prostorijama Todorović je na treći dan Uskrsa 1860. godine priredio "prvi javni čas" na kome su, uz izložbu slika, crteža i akvarela njegovih učenika izvedene i gimnastičke i mačevalačke vežbe. Ovaj javni čas je pobudio veliko interesovanje stanovnika tadašnjeg Beograda i oni su došli u velikom broju; mnogi sa svojim porodicama.Tadašnjem knezu Mihailu se priredba veoma svidela i on se primio POKROVITELJSTVA nad društvom. Mačevanje će tada po prvi put u Srbiji biti organizovano pod patronatom srpskog Dvora.
Stevan Todorović oko 1865. god.
Polovinom 1861. godine a posle kraćeg puta u inostranstvo na studije slikarstva, Todorović se nastanjuje u gostionici koja se nalazila kod Kalemegdana, na mestu gde je danas biblioteka Grada Beograda.*
* Reč je o hotelu sa kafanom »Kod srpske krune« koja je podignuta 1846. godine i imala je 12 soba za prenoćište, podrume za vino, luksuzno opremljen prostor u prizemlju i štalu za smeštaj trideset konja. Važila je za sastajalište najuglednijih ličnosti Beograda. Podignuta je na mestu zvanom »Velika pijaca« i to zalaganjem kneza Aleksandra Karađorđevića.
Gostionica "Kod srpske krune" i Biblioteka Grada Beograda - mesto na kome se nalazila kafana u kojoj je bila II škola mačevanja Stevana Todorovića
U prostranoj sobi je smestio gimnastičke sprave i mačevalačku opremu kao i slikarski materijal i pribore. To je u stvari bila druga vežbaonica "Prvog srpskog društva za gimnastiku i borenje". Pošto je kod njega u sve većem broju dolazila omladina gostioničar je bio nezadovoljan, pa mu je povisio stanarinu. Steva Todorović nije mogao da podmiri visoke troškove, zbog čega mu je gostioničar otkazao stan. Pored toga, zbog neizmirenih stanarina za dva meseca, izložio je javnoj prodaji njegove slikarske radove, gimnastičke sprave i mačevalačku opremu.*
*Gostioničar »Srpske krune« je najveći deo stvari prodao izvesnom Grujiću, advokatu iz Pančeva.
Sablje za civilno mačevanje iz perioda rada Stevana Todorovića u Beogradu II polovine XIX veka. Iz lične zbirke autora.
Maska za mačevanje i rukavica iz perioda II polovine XIX veka. Prečage na masci i nesavitljiva nadlaktica na rukavici ukazuju da se ova oprema koristila i za vežbanje borbenog mačevanja teškim vežbovnim sabljama.
U vreme incidenta sa gostioničarem Stevan je odlazio na dvor gde je kneževog vanbračnog sina Velimira podučavao mačevanju. Za obavljanje ove dužnosti Todorović je dobio vrlo visoku platu i veliki stan sa dve sale i balkonom na prvom spratu u "Starom zdanju". Malo po malo, Steva je radi zajedničkog vežbanja dovodio u dvor i druge omladince. Tako je stekao još veće simpatije kneza, koji oduševljan, nešto radom u dvoru, a nešto uspelim javnim časom, odlučuje da podigne vežbaonicu i snabde je opremom. Tako je početkom novembra 1861. godine škola dobila treći prostor i to na mestu ispod zgrade Narodne banke u današnjoj ulici Kralja Petra 7. Todorović je u jednu salu smestio školu slikanja a u drugu gimnastike i mačevanja. a rekvizite je ponovo nabavio i to o trošku kneževom. Ovo je ujedno i drugi podatak o tome da je u Beogradu XIX veka postojala DVORSKA ŠKOLA mačevanja! Od prilike u isto to vreme, krajem 1861. godine Petar Predragović, učitelj gimnastike i mačevanja, vojni begunac, pisac prvog štampanog udžbenika za predavanje gimnastike u Srbiji i školovani oficir austrijske vojničke akademije, drži časove gimnastike i fehtovanja kao privatni učitelj u EVANGELISTIČKOJ školi u Beogradu. Nije poznato do kada su se držali ovi časovi i da li su se oni držali i ranije u navedenoj školi. U leto 1862. godine zbog intenzivnog rada škole Steve Todorovića, za potrebe društva gimnastike i mačevanja, podignuta je i letnja vežbaonica koja se nalazila na mestu gde je danas letnja bašta restorana "Park" kod Kalemegdana. I ovaj put su potrebni rekviziti nabavljeni o trošku kneza Mihaila. Pored članova društva gimnastikom i mačevanjem su se mogli baviti i đaci srednjih beogradskih škola. Steva Todorović je 1864. godine otišao u Firencu na usavršavanje slikarstva, a zatim u Minhen. Njegovim odlaskom prestala je i aktivnost u "Prvom srpskom društvu za gimnastiku i borenje. Steva Todorović je po svemu sudeći, verovatno prvi u Beogradu držao časove i sportskog mačevanja i to ne u samom početku 1857. godine već tek kasnije. Ovo se može zaključiti iz pomena »opreme« koja se prodaje ili nabavlja a bez koje ne može biti ni govora o mačevanju kao sportu. Međutim i ovo je diskutabilno jer otvoreno je pitanje koliko je Steva, relativno slabog materijalnog stanja, bio u stanju da finansira nabavku, tranport i održavanje u to vreme veoma skupe sportske mačevalačke opreme za školu sa toliko polaznika! Ne može se sa preciznošću reći po kojoj metodi je predavao mačevanje. On je počeo sa austrijskom školom koju je naučio od Kodera, međutim, za života je puno putovao i zadržavao se kako u Parizu tako i u Firenci. Iz tog razloga nije moguće zamisliti da on nije posećivao u ovim velikim svetskim mačevalačkim centrima i njihove škole mačevanja. Da li je nešto naučio ili preuzeo od italijanske (verovatnije) ili francuske škole mačevanja i da li je to doneo u Beograd, mi nikada nećemo sa sigurnošću saznati. Međutim, Steva je bio i među najvatrenijim pozorišnim trudbenicima u Beogradu krajem 6 decenije. On je bio upravnik amaterskog pozorišta u Kneževoj pivari. U tom pozorištu je i igrao i režirao. U vremenu od 31.10. 1857. godine do 12.10. 1858. godine on je bio na razne načine uključen čak u 53 predstave. Značajno je pomagao u radu Narodnog pozorišta kao scenograf. Ovo sve navodim zato što se može sasvim opravdano predpostaviti da je Steva Todorović, u tom smislu, radio i na postavkama pozorišnog mačevanja. Međutim u vreme u kome je Steva Todorović imao svoje škole mačevanja Beograd je živeo sasvim u nekom drugom svetu. Građansko mačevanje neće, kao pomama i moda, obuzeti u tolikoj meri Beograđane kao što je obuzimala građane Beča, Pešte, Pariza ili Zagreba tog doba. Prisustvo velikog broja mačevaoca u »Prvom srpskom društvu za gimnastiku i borenje« je više bio posledica harizmatične i genijalne ličnosti Steve Todorovića no popularnosti mačevalačke veštine u Beogradu. To se, inače, najbolje potvrđivalo uvek kada je Steva Todorović iz raznih razloga napuštao Beograd, i napokon kad bude prestao sa aktivnostima u društvu. Bez njegovog prisustva u Beogradu mačevanje je uvek zamiralo!
Stevan Todorović 1903
Ostavio je za sobom preko 800 slika, ikona i fresaka od toga 300 portreta poznatih savremenika, a među kojima su najpoznatiji portreti kraljice Natalije, kralja Milana Obrenovića, Kornelija stankovića, Đure Daničića, Vladana Đorđevića i drugih. Proglašen je 1904 akademikom Srpske kraljevske akademije. Bio je akademik Petrogradske akademije umetnosti i Akademije u Kataniji (Italija). Umro je 1. januara 1946.
* NASLOVNA
* KONTAKT