MAČEVANJE U BEOGRADU | ŠKOLA MAČEVANJA “SVETI ĐORĐE”

se nalazi u BEOGRADU.

BEOGRAD, Danijel Majsner (Daniel Maissner), bakrorez iz XVI veka

MAČEVANJE U ŠKOLI MAČEVANJA „SVETI ĐORĐE”

„...Mačevanje se danas pretvorilo u bezvrednu razbibrigu – sa prezirom je govorio učitelj mačevanja.
– Sada ga zovu sport… Kao da se radi o bavljenju jutarnjom gimnastikom!
...Moram da vas prekorim gospodo, ja vam ne posvećujem svoje vreme da biste se bavili sportom,
već sa biste naučili jednu vrlo rafiniranu veštinu.
…Kad se uzme u ruku oružje, iako ono nosi zaštitnu kapu na vrhu a vi odela i maske,
nikad se ne smete ponašati kao da je u pitanju igra!
Kad osetite želju za igrom, gurajte obruč ispred sebe, ili uzmite loptu, čigru ili olovne vojnike...
“ Arturo Peres Reverte, "Učitelj mačevanja"

U borbi pravim sečivima ne vladaju pravila takmičarske igre. Iz tog razloga Škola mačevanja „Sveti Đorđe“ se ne bavi standardnim savremenim električnim sportsko-takmičarskim mačevanjem već klasičnim evropskim mačevanjem starog i srednjeg veka, renesanse i baroka. Reč je o mačevanju koje se 4000 godina koristilo uz upotrebu pravih mačeva i tehnika u pravoj ili prijateljskoj (kurtoaznoj) borbi, a sve do 19. veka kada je izmišljen njegov surogat - savremeno sportsko-takmičarsko mačevanje kao sportska igra sa hiperlaganim takmičarskim rekvizitima, modifikovanim tehnikama i dogovorenim pravilima.

Mačevanje tranzicionim rapirom, mačevanje rapirom i dagom, Beogradska tvrdjava (Kalemegdan)
Mačevanje jednoiporučnim mačem, mala sala – pasaž Knez Mihailove, Beograd

Koncept rada Društva mačevalaca “Sveti Djordje” je ŠKOLA tj. organizovanje UČENJA i bavljenja mačevanjem za sve koji su LJUBITELJI starih veština i poštovaoci lepote tradicionalnog i klasičnog kao OBLIKOM TELESNE KULTURE a ne kao sportom – dakle, bez nadmetanja, kompeticije, konkurencije, trening tortura, nametanja takmičenja i trčanja za rekordima, medaljama, peharima i rejtinzima. Drugim rečima BEZ AGRESIJE, NASILJA I DIVLJAŠTVA - kulturno, smireno, bezbedno, za "sopstvenu dušu", iz ljubavi prema mačevanju a sa ciljem oplemenjivanja veštine same, sopstvenog tela, duha i međuljudskih odnosa sa kolegama.

GESLO ŠKOLE “SVETI ĐORĐE” SA KOJIM JE I OSNOVANA

Zlatni krčag i kad se razbije ostaje zlato – vrlina i kad gubi ostaje vrlina.
Podvig je uvek veći od pobede pa vredno preleće preko svega - i preko svojih poraza.
Jer, dakle, biti dostojan vrha važnije je nego popeti se na njega treba
hteti Ars virtutis causa – VEŠTINU ZBOG VRLINE
a ne veštinu zbog pobeđivanja.

ZA MAČEVANJE U ŠKOLI SE KORISTE

Mačevi evropskog tipa za razne ukuse, temperamente i konstitucije a težine od 500 grama za DECU do 1,5 kilograma za odrasle: jednoručne viteške, jednoiporučne, dvoručne, rapire, špade, sablje, florete, dečije dvoručne… Pored navedenog u mačevanju koristimo i dagu (bodež za levu ruku uz mač u desnoj ruci), bakler (mali štit za levu ruku), plašt…

Tesaci i drveni gladijusi za vežbu (rudis), štitovi mali i srednji

Pošto je istorija evropskog mačevanja stara je oko 3800 godina a gotovo 99% tog vremena čini autentično, PRAVO mačevanje klasičnim mačevima mi odbacujemo MODERNO sportsko "električno mačevanje" tj. ne mačujemo mačevima koji imaju žice i utikače a koriste se uz električne aparate, sijalice, prekidače, sirene, baterije... SVA OPREMA potrebna za mačevanje (zaštitne kacige, odela, štitnici za podlaktice, naramenice, grudni oklopi, rukavice…) je obezbeđena i svi mačevaoci je koriste kolektivno bez nadoknade. Svaki mačevalac, ukoliko želi, može nabaviti i koristiti sopstvenu opremu ako ona zadovoljava neophodne standarde sigurnosti.

Postoji mač koji je lagan i godi ruci za bod ali je slab za sečenje, mač koji je dobar za sečenje ali je nepogodan za bod i težak za ruku,
koji je savitljiv i zgodan za sport ali nedovoljno krut i neupotrebljiv za pravu borbu,
tvrd za oštrinu sečenja ali lomljiv za udar, dugačak i zgodan za borbu na daljini ali neupotrebljiv za borbu na skraćenoj distanci...
Nema mača koji u sebi ujedinjuje sve moći jer ništa ne može dobro služiti svemu.
Ako bi se i uspelo nekim čudesnim majstorstvom načiniti mač podjednako dobar za sve on neće biti vrhunski pogodan ni za šta već osrednji u svemu.
Svaki mač može biti car jedino svog carstva.

STIL MAČEVANJA KOJI KORISTIMO

Mačevanju prilazimo koristeći bazično stil mačevanja Škole »Sveti Đorđe«. Ovaj stil je rezultat tridesetogodišnje prakse, istraživanja i izbora iz instrukcija srednjevekovnih i novovekovnih španskih, italijanskih, nemačkih,
francuskih, švedskih i ruskih učitelja i škola mačevanja.

STIL MAČEVANJA
ŠKOLE MAČEVANJA "SVETI ĐORĐE"
- KANON SV.ĐORĐE 7525 (CODEX ST.GEORGII 2017) -

(ŠPADA, RAZORUŽANJA, RAPIR, SKIJAVONE MAČ, RAPIR-BODEŽ, SABLJA I TESAK)

ZA RAPIR, JEDNORUČNI VITEŠKI MAČ, RAPIR I RAPIR-DAGU NAJVIŠE SE OSLANJAMO NA:

Achille Marozzo (1550), Thibault Girard (1628), Camillo Agrippa (1604), Capo Fero (1610) i Salvatore Fabris (1606)...

Mačevanje viteškim mačem. Narodni muzej u Beogradu. Mačevanje rapirom, OŠ Drinka Pavlović, Beograd, rapirom i dagom, Beogradska tvrđava (Kalemegdan)

ZA JEDNOIPORUČNI MAČ i TEŠKI DVORUČNI MAČ NAJVIŠE SE OSLANJAMO NA:

Lebkommer Hans (1529), Joachim Mayer (1570), Paulus Hector Mair (1452) i Hans Talhoffer (1459)...

Čas dvoručnog mača, OŠ “Drinka Palović”, Beograd. Mačevanje jednoiporučnim mačem, Narodni muzej u Beogradu – Porodični dan – srednji vek.

Sekcija evropskog dvoručnog mača "Sv. Đorđe" je otvorena 20. decembra 1999. godine i bila je prvo društvo dvoručnog mačevanja u Beogradu posle 15. veka. U sekciji se koriste pravi dvoručni mačevi i vežbovni dvoručni mačevi autentične težine, dimenzija i balansa.

Mačevanje jednoiporučnim mačem, Narodni muzej u Beogradu. Mačevanje jednoiporučnim mačem, Vojni muzej u Beogradu - Noć muzeja. Mačevanje vežbovnim dvoručnim mačevima (plaseri), OŠ “Drinka Pavlović”, Beograd.

Vežbovni dvoručni mačevi (plaseri) i pravi dvoručni mačevi koji se koriste na časovima u školi

ZA FLORET, ŠPADU, LAKI RAPIR I SABLJU NAJVIŠE SE OSLANJAMO NA:

Angelo Domenico (1763), Sieur Girard (1740) Guillaume Danet (1767), Andre Liancur (1686) i Alfred Haton (1889), Till Fots (1893)

Mačevanje floretom,Dom omladine Beograda. Mačevanje špadom i sabljom, Pasaž Knez Mihailova, Beograd

GLADIJUS, ŠTIT MALI I SREDNJI, TESAK, PLAŠT I OSTALE VRSTE MAČEVANJA

Mačevanje viteškim mačem, Narodni muzej u Beogradu. Mačevanje mačem i plaštom, Beogradska tvrdjava (Kalemegdan). Mačevanje mačem i malim štitom (bakler), Vojni muzej u Beogradu - Noć muzeja

Mačevanje tesakom Centralni Dom vojske Srbije.

NAŠI PROSTORI

Sekcija mačevalaca "Sveti Đorđe" Udruženja za pozorišno i istorijsko mačevanje,
OŠ "Drinka Pavlović", Kosovska 19

Mala sala za individualno druženje, pasaž u Knez Mihajlovoj ulici

Okretnost mača zahteva i okretnost duha. Zato dobar učitelj neprestano provocira, bode, seče, izaziva, pravi zamke, zagonetke i parabole, zavodi, izmiče se, vara... ne samo mačem već i rečima, mislima i postupcima. Samo učenik koji živahno teži da mu uzvrati brzim, oštroumnim, okretnim provokativnim, maštovitim... mislima, rečima i postupcima - dakle s duhom, je učenik koji je na putu da mu pravom merom uzvrati i mačem.
Zato što mačevaoci ne mačuju samo mačem već i duhom u mačevaoca kome je tup duh, tup je i mač.

"Dnevnik učitelja mačevanja", Aleksandar Stanković

INSTRUKTORI, TRENERI I UČITELJ

Znati mačevati je majstorstvo
ali znati drugog naučiti mačevati
dvostruko je majstorstvo.
Marozzo,1550

Škola mačevanja “Sveti Đorđe” postoji već DVADESET OSAM godina i njenim aktivnostima rukovode: PETAR VUKOVIĆ (predsednik udruženja i majstor istorijskog mačevanja) i ANDREJ KUBIČEK (sekretar udruženja i majstor istorijskog mačevanja). U aktivnostima pomažu i stariji članovi POMOĆNICI KONSTANTIN STANKOVIĆ (instruktor istorijskog mačevanja) i MIROSLAV MILINKOV – mačevaoci koji se ovom veštinom bave više od dvadeset godina. Na časovima kao učitelj i supervizor aktivno učestvuje i pomaže ALEKSANDAR STANKOVIĆ diplomirani učitelj sportskog mačevanja Mačevalačkog saveza Jugoslavije i diplomirani profesor sportskog, scenskog i klasičnog mačevanja Internacionalne mačevalačke akademije iz Pariza sa mačevalačkim stažom od trideset pet godina.

NAČIN UČENJA MAČEVANJA U NAŠEM DRUŠTVU

vinjeta